A-ads

Wednesday, May 19, 2010

Hodanje po vatri

Hodanje po vatri (bosonogo) je obred prisutan u mnogim religijama u gotovo celom svetu. Učesnici ovog rituala navodno dobijaju neke specijalne moći od svojih bogova ili sličnih mitskih bića koji ih štite od opekotina. Međutim ova "čudesna" pojava (kao i sve ostale) može da se objasni jednostavnim zakonima fizike.

Prvo, "hodanje po vatri" nije baš precizan termin. Ne hoda se po vatri, hoda se po žaru. Vatra, tj. plamen predstavlja sagorevanje gasova koji isparavaju iz čvrstog ili tečnog tela. Plamen dostiže temperature od preko 1000 stepeni Celzijusa koje za kratko vreme mogu da izazovu ozbiljne opekotine. Žar ima znatno nižu temperaturu.
Druga bitna stvar su sledeće fizičke veličine: toplotni kapacitet, toplotna konduktivnost (provodljivost) i gustina. Kada se spoje dva tela sa različitim temperaturama toplota prelazi sa toplijeg na hladnije telo dok se ne razdvoje ili dok se temperatura ne izjednači.
Voda ima mnogo veći toplotni kapacitet od žara (u našim stopalima ima najviše vode), pa se temperatura žara mnogo brže menja nego temperatura vode, tj. žar se mnogo brže hladi nego što se naša stopala greju.
Voda ima veću toplotnu konduktivnost od žara i uz to kroz naša stopala stalno kruži krv
koja odvodi toplotu (protok se dodatno povećava pri većoj temperaturi). Dakle, primljena toplota se relativno lako odvodi sa površine naših stopala, dok se izgubljena toplota sa površine žara teško obnavlja. Uz to, kada se površina žara usled dodira dovoljno ohladi (ispod tačke paljenja) sagorevanje prestaje pa nema dodatnog dovođenja toplote.
Hodanje po vatri se uvek obaljva noću jer je žar toliko slab i prekriven pepelom da se danju ne bi ni video, a gotovo uvek se hoda brzo.

Dakle, hodanje po vatri nije nikakvo čudo, tu nema nikakvih bogova, demona, dobrih vila i ostalih izmišljotina. Hodanje po vatri bez cipela i bez opekotina je samo posledica prostih prirodnih zakona, a sva mistika koja se tu nakupila je posledica odsustva kritičkog razmišljanja.

No comments: